Pogled na... - Srbija

Potrošnja lekova na kilo

Građani Srbije sve više piju antibiotike i antidepresive, često i na svoju ruku. Prošle godine, za lekove koji se izdaju na recept, RZZO potrošio gotovo 34 milijarde dinara, a samo četiri godine ranije, dvostruko manje novca.

Iako se broj osiguranika koji podižu lekove na recept ne menja, iz godine u godinu raste potrošnja lekova u zemlji. Tako je 2006. godine jedan pacijent, u proseku, podizao 16 kutija lekova, a danas pet više.

U prva tri meseca ove godine, prepisano je 700.000 više kutija lekova za kardiovaskularne bolesti nego u istom periodu prošle godine. Inače, raste potrošnja antibiotika, antidepresiva, lekova u terapiji astme, dijabetesa.

"Imam situaciju da se borim da ga održim na dva, tri leka, onda on ode kod kardiologa, automatski dobije sedam, kasnije ne možete nijedan lek da mu ybacite, jer postaje psihički zavisan", kaže Nevenka Dimitrijević, iz Doma zdravlja Voždovac.

Prošle godine, za lekove koji se izdaju na recept, Republički zavod za zdravstveno osiguranje potrošio je gotovo 34 milijarde dinara, a samo četiri godine ranije, dvostruko manje novca.

I farmakolozi, posle petogodišnjeg istraživanja, iznose upozoravajuće podatke.

"U Srbiji se više od sto odsto lekova koji se izdaju, izdaju bez recepta za samolečenje. Ako se nastavi nekontrolisana prodaja antibiotika, bojim se da će u budućnosti sve više pacijenata umirati, jer nećemo imati adekvatnu terapiju za njih", kaže Milica Bajčetić, iz Dečje klinike u Tiršovoj.

Tabletomanija u Srbiji

Takođe, lako se dolazi i do tableta za opuštanje mišića, protiv napetosti ili nesanice. Neuropsihijatri upozoravaju na tabletomaniju.

"Ne propisiju samo psihijatri te lekove, iako bi trebalo. I internisti često ocenjuju da je pritisak posledica stresa pa daju i sedativ, onda pacijent reguliše pritisak, a i dalje koristi sedativ zato što je stvorio naviku", ističe neuropsihijatar Slavica Đukić-Dejanović.

Zbog toga što je za godinu dana jedan pacijent podigao čak 1.100 kutija različitih lekova, i zbog toga što pojedini doktori pišu po 7.000 recepata mesečno, iz Zavoda za zdravstveno osiguranje najavljuju pojačanu kontrolu, a iz nadležnog Ministarstva novi Pravilnik o receptu.

"Za hronične bolesnike, na 30, 60 dana neće se obnavljati recept. Donećemo i nove obrasce recepta za određene vrste lekova, kao one koji u sebi sadrže određene psihoaktivne supstance", kaže Zorica Pavlović iz Ministarstva zdravlja.

Pored toga što se lečimo na svoju ruku ili pravimo kućne zalihe, za potrošnju su krive i farmaceutske kuće, koje na razne načine utiču na lekare da propisuju određene medikamente, a zauzvrat ih vode na kongrese i putovanja.